Svi objavljeni artikli
Mia PeruničićZlato kao ogledalo svetske neizvesnosti
Zlatna pločica od jedne unce velika je kao mini čokoladica „Najlepše želje“, ali tanka kao njen omotač. Teži tridesetak grama, a vredi kao polovni automobil. Cena unce zlata ovih je dana premašila 4.000 dolara. Zlato obično poskupi kad svetom vlada neizvesnost. Skočilo je u vreme svetske finansijske krize posle 2008, zatim ponovo u vreme Covid pandemije. Oba ta skoka imala su jasan, opipljiv uzrok. U poslednjih godinu i po dana, međutim, tražnja za zlatom i njegova cena narasle su bez očiglednog povoda. A poslednjih meseci taj se rast još i ubrzao. Uz to, zlato sada raste paralelno sa berzanskim indeksima, što unosi dodatnu zabunu. Takvo kretanje bi imalo smisla da u pozadini stoje inflatorne politike centralnih banaka. Tokom prethodna dva skoka, centralne banke sveta vodile su „kvantitativna popuštanja“, što je stručni termin za štampanje mnogo para da bi se predupredila privredna recesija. (I ako se pretera, kao poslednji put, dobije se inflacija.) Takvih politika sada nema. Iza rasta berzanskih indeksa danas nije monetarna politika, već uspon veštačke inteligencije i uverenje da će ona podići opštu produktivnost. Osnovan ili neosnovan, u pozadini berzanskog buma je optimizam.Paradoks optimizma i zlata
Ali ako je svet tako optimističan, zašto u isto vreme cena zlata raste kao nikad pre? Mnogi već neko vreme spekulišu o preuređenju svetskog valutnog poretka. Od Drugog svetskog rata naovamo, ključna svetska valuta je dolar. U zoni uticaja evra se to ne vidi tako jasno, ali zemlje širom sveta, od Latinske Amerike do Azije, trguju, računaju i štede u dolarima. Ako će Brazil kupiti nešto od Indije, međunarodna cena te robe biće izražena u dolarima. Metod plaćanja biće dolarski transfer preko američke posredničke banke i ta suma će završiti na dolarskom računu Indije. Na kraju lanca indijska centralna banka domaćem izvozniku isplatiće svoje rupije, ali zarađeni dolari ostaju na računu centralne banke i tako postaju devizne rezerve. Ključno je uvideti da se to dešava spontano. Da bi neka država čuvala devizne rezerve u dolarima, ne treba joj poseban napor i odluka da se štede dolari. Ona ih je, u najvećem broju slučajeva, već zaradila u dolarima kroz normalne procese trgovine i finansiranja.Zašto centralne banke kupuju zlato
Sada se u ovoj slici nešto promenilo. U poslednje vreme, umesto ostajanja u dolaru i dolarskim plasmanima, centralne banke sve više rezervi pretvaraju u zlato. I nisu one jedini kupci. Zlato za štednju kupuju i pojedinci, od fizičke kupovine u trgovinama do ulaganja u specijalizovane fondove. Ovaj odliv u zlato ne treba brkati sa redovnim predviđanjima kraja dolaru u smislu da će neka druga valuta zauzeti njegovo mesto. Istina je da zlato poskupljuje u svim mogućim valutama. Čak i u švajcarskom franku, koji tradicionalno važi za utočište od neizvesnosti. Evro je od svog nastanka bio druga najvažnija valuta za čuvanje deviznih rezervi i nekada je bio smatran pretnjom primatu dolara. Sada je evro pao na treće mesto u ukupnim deviznim rezervama sveta. Drugo mesto – da ne kažem srebro – osvojilo je zlato.Zašto juan još nije alternativa
Kineski juan, najčešće pominjan kao budući konkurent dolaru, za najveću prepreku ima sopstvenu državu. Ma koliko Kina bila ekonomski silna, ona ima jednopartijski sistem čija vlast i dalje sebe zove komunističkom. Centralna banka Kine ne pušta kurs juana da na tržištu slobodno pliva, već upravlja njime. Uz to, ona kontroliše ulaz i izlaz novca iz zemlje, a deo tajne uspeha dolara je što takvih kontrola nikada nije bilo.„Evropa je muzej, Japan je starački dom, a Kina je zatvor.“ – Larry SummersDrugim rečima, dolar u trgovanju i plaćanjima nema alternativu zato što su alternative uglavnom loše.